Dobro jutro Beograde

Dobro jutro Beograde, nisam D. Radović, ali dozvoljavam sebi da ti poželim isto… 

Ne želim ti bolje jutro… asfaltirano novim ulicama, ne želim ti novu uličnu rasvetu, ni modernije automobile pod njom.. Želim ti više ljubavi, ali one prave, zbog koje te boli svaki ćošak na kom sam zastao, svaka bandera za koju sam se zadržao da ne padnem od bola na kolena… 

Dobro ti jutro i budi srećan kad pod svojim okriljem čuvamo anđele koji te čine tim što jesi, čuješ li me sada?!

Dao si mi sve o čemu sam maštao i dao sebi za pravo da mi oduzmeš isto. U međuvremenu sam te prerastao i mogu da ti oduzmem to pravo, mogu mnogo više, nego što smo mislili i ti ja… ali znaš šta ?! Neka ti sve, zadrži! Raduj se! Bar pokušaj, biće i moja sreća ako iz toga izvučeš bar jedan osmeh, jer moj više nećeš uspeti.

Šta me to pitaš? Što sam te napustio, zaboravio? Pa zar bih ti govorio bar jednu reč da si u pravu?! Ipak ću ti prekorno reći da jesi! Zaboravio sam te i ne postojiš za mene, a ipak ti pišem… 

Osvani u mojoj kontradiktornosti i čitaj me između redova, jer drugačije me ne bi razumeo.

Želiš li da čuješ da si pobednik, samo zato što si grad ispod istog? Zar se nisi pitao ko je on, ko to ostaje na nogama, ma šta se tebi desilo i ma koliko te sputavalo da ostaneš isto to?

Nisam te ja pobedio, pobedila te je iskrenost i čistota onoga što postoji u nama, ma koliko da si postao prljav i iskvaren, mi smo te spasili i dajemo ti nadu da ćeš postojati i u narednim vekovima, u predstojećim ljubavima. Samo budi to što jesi, sačuvaj svoje čiste ulice, ne daj ih običnim smrtnicima..